Koji tip podnog grejanja je najlakši za samostalnu ugradnju?

Ugradnja podnog grejanja više nije tema rezervisana samo za novogradnju ili za one koji angažuju kompletnu ekipu majstora. Sve više vas razmišlja o tome da makar deo posla uradite sami, posebno kada se radi o manjim prostorijama, adaptacijama ili vikendicama.

Ipak, pitanje koje se gotovo uvek prvo postavlja glasi isto: koji tip podnog grejanja je najlakši za samostalnu ugradnju i gde je granica između onogo što možete uraditi sami i onoga za šta vam je neophodan majstor.

Hajde da vidimo koje su to opcije dostupne na našem tržištu i da li se uklapa u vaš konkretan slučaj.

Tipovi podnog grejanja

Pre nego što pređemo na to koji tip podnog grejanja je najlakši za samostalnu ugradnju, korisno je da ukratko sagledate sve glavne vrste koje se danas najčešće koriste. Ono što se kod sistema obično razlikuje jeste način prenosa toplote i način ugradnje pod završnu oblogu.

• Vodeno podno grejanje – sistem u kome topla voda cirkuliše kroz cevi postavljene ispod poda. Ovo je klasični „mokri“ sistem kod koga je potrebna složenija ugradnja i veća priprema podloge, pa se češće koristi u novogradnji ili većim projektima.
• Električno podno grejanje (mreže, kablovi, folije) – koristi električne elemente (grejne mreže, kablove ili folije) da emituje toplotu direktno prema podnoj oblozi. Upravo zbog jednostavnije ugradnje i kontrole, ovo je danas najpopularniji izbor za adaptacije i samostalnu ugradnju.
• Infracrveno podno grejanje (folije) – varijanta električnog sistema koja koristi infracrvene grejne folije. Ove folije rade tako što emituju toplotu u vidu infracrvenog zračenja, što znači da greju predmete i površine direktno, a ne vazduh.

Ove osnovne vrste vam daju pregled šta se danas najviše koristi i kako se razlikuju u pristupu prenošenju toplote kroz pod.

Koji tip podnog grejanja je najlakši za samostalnu ugradnju?

Ako govorimo isključivo o samostalnoj ugradnji, bez razbijanja podloge, bez košuljice i bez složenih hidrauličkih proračuna, električno podno grejanje u vidu grejnih mreža ili grejnih folija je ubedljivo najjednostavnija opcija za većinu domaćinstava.

Kod ovog sistema nema razvlačenja cevi, nema kolektora, nema balansiranja sistema niti povezivanja sa kotlom.

Grejne mreže se postavljaju direktno ispod keramike ili druge završne obloge, u unapred definisanoj snazi, i povezuju se na termostat. Za prostorije poput kupatila, kuhinje ili manjih hodnika, ovo je rešenje koje možete realizovati uz osnovno tehničko znanje i dobru pripremu. Montaža je krajnje pojednostavljena.

Tabela: Poređenje sistema podnog grejanja

Najčešći razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju za električno podno grejanje su:

• Ne zahteva dodatnu košuljicu, pa se visina poda minimalno menja
• Postavljanje je brzo i moguće u jednom danu
• Idealno je za adaptacije postojećih stanova
• Termostati omogućavaju preciznu kontrolu rada

Važno je naglasiti i da električno podno grejanje nije namenjeno da uvek bude glavni izvor toplote u celoj kući. U praksi se najčešće koristi kao dopunski sistem, koji donosi ravnomerniju temperaturu poda i osećaj komfora u zonama gde se najviše boravi bosih nogu.

Alat i priprema – deo koji se često potcenjuje

Jedan od razloga zbog kojih DIY projekti znaju da se zakomplikuju nije sam sistem grejanja, već loša priprema. Pre nego što započnete sa postavljanjem podnog grejanja, važno je da obezbedite sav potreban alat. Kompletna ponuda alata na sajtu Lager Market može vam pomoći da pronađete sve što vam je potrebno za DIY ugradnju.

U praksi, priprema podloge zahteva preciznost, ali ne i specijalizovane mašine. Najčešće će vam biti potrebni:

• alat za nivelaciju podloge
• metar, marker i libela
• odgovarajući lepak za keramiku
• osnovni električarski alat za povezivanje termostata

Ako se ovaj deo preskoči ili se improvizuje, greške se kasnije teško ispravljaju. Dobra vest je da su svi koraci jasno definisani u uputstvima proizvođača, pa uz pažljivo čitanje nema prostora za nejasnoće.

Gde se električno podno grejanje najčešće ugrađuje

Kada se govori o podnom grejanju u stanu, praksa pokazuje da se električni sistemi najčešće postavljaju tamo gde je površina manja, a efekat najprimetniji. Na prvom mestu su kupatila i toaleti. Razlog je jednostavan, keramika je hladna, prostor se koristi bosih nogu i dodatni izvor toplote pravi veliku razliku. Upravo zato je podno grejanje u kupatilu jedan od najčešćih DIY projekata kod nas.

Kuhinje i hodnici su sledeći logičan korak, posebno u stanovima gde se često prolazi i gde klasični radijatori ne greju ravnomerno pod. U poslednje vreme sve više ljudi se odlučuje i za spavaće i dečije sobe, ali tu se sistem obično koristi kao dopuna, ne kao glavni izvor toplote.

Vikendice i manje stambene jedinice su posebna priča. Upravo zbog jednostavne ugradnje i kontrole, električno podno grejanje se često bira tamo gde boravak nije svakodnevan, ali se želi brz i pouzdan komfor.

Najčešće greške kod “uradi sam” ugradnje

Čak i kada se odlučite za najlakši sistem za samostalnu ugradnju, greške se i dalje dešavaju.

• Preskakanje izolacije pre polaganja grejnih elemenata – Bez kvalitetne termoizolacije velika količina toplote odlazi prema podlozi umesto u prostoriju. To znači da sistem radi manje efikasno i troši više energije.
• Nepravilan položaj senzora temperature – Ako senzor nije postavljen tačno između grejnih elemenata ili je predaleko od njih, termostat neće pravilno očitavati temperaturu. Posledica je neravnomerno grejanje ili često uključivanje i isključivanje sistema.
• Neproveravanje sistema pre zatvaranja poda – Pre nego što postavite završnu podnu oblogu, važno je testirati grejne elemente – proveriti otpor, kontinuitet i reakciju termostata. Bez ove provere kvar ostaje „zarobljen“ pod pločicama i kasnije je skuplje i komplikovanije otkloniti ga.
• Neusklađenost snage sistema sa veličinom prostorije – Ako izaberete sistem premale snage za veći prostor, neće biti dovoljno toplote. Suprotno tome, prejak sistem za malu prostoriju može nepotrebno trošiti struju i dovesti do neprijatnog pregrevanja.

Saveti koji mogu da vam olakšaju ugradnju

Pre nego što razmestite grejne elemente, napravite detaljan plan rasporeda – gde kreće jedan, gde završava drugi i kako će termostat pratiti temperaturu. Neplaniranje može dovesti do neujednačenog grejanja ili hladnih „mrtvih zona“ na podu.

Ako postavljate električno podno grejanje, inspekcija i fiksiranje grejnih mreža ili kablova je ključna. Ako grejni element „pluta“ u nivelacionom malteru ili nije stabilno pričvršćen, može doći do nepravilnog prenosa toplote ili čak oštećenja elementa.

Bitno je i da ne prekoračite preporučenu temperaturu poda za tip podne obloge koju ste izabrali – keramika i kamen podnose više, ali drvo i laminat imaju niža maksimalna radna odstupanja, pa pregrevanje može oštetiti završni sloj.

I na kraju – planirajte unapred gde ide nameštaj i fiksne instalacije. Grejanje se ne postavlja ispod teških i nepomičnih elemenata, jer to može ometati prenos toplote i dovesti do neujednačenog rada sistema.

Završne preporuke za one koji žele da rade sami

Ako vam je cilj da podno grejanje ugradite samostalno, bez ulaska u složene tehničke zahvate, izbor se prilično sužava. Električno podno grejanje nudi najbolji odnos između jednostavnosti, kontrole i pouzdanosti. Vodeni sistemi imaju svoje mesto, ali zahtevaju ozbiljniju pripremu i znanje.

Pre nego što donesete konačnu odluku, razmislite o prostoru, postojećoj instalaciji i nivou radova koje ste spremni da preuzmete.